Alkohol može uzrokovati najmanje sedam vrsta raka i to: rak usta, jednjaka, grla (ždrijela i grkljana), jetre, debelog crijeva te dojke. Rizik od raka povećava se konzumacijom bilo koje količine alkohola. Što više alkohola pijete, veći je rizik od pojave raka.
Međunarodnim smjernicama utvrđene su preporučene gornje granice unosa alkohola odnosno približno jedno uobičajeno piće dnevno za žene i dva uobičajena pića dnevno za muškarce. Ugrubo govoreći, jedno uobičajeno piće sadržava približno 10 do 12 grama čistog alkohola. Količina od 10 do 12 grama čistog alkohola nalazi se u 280 – 330 ml piva, 150 – 180 ml šampanjca, 30 – 40 ml viskija ili vrlo jakog alkoholnog pića, 60 – 80 ml likera i 100 – 120 ml crnog vina. Smanjenjem konzumiranja alkohola na najviše jedno alkoholno piće dnevno može se za 21 % smanjiti rizik od raka jetre, za 31 % rizik od raka debelog crijeva te, kod žena, za 30 % rizik od raka dojke.
U našim tijelima alkohol (etanol) se pretvara u kemijski spoj acetaldehid. I etanol i acetaldehid su tvari koje uzrokuju rak. Alkohol oštećuje stanice jetre i može uzrokovati bolest koja se naziva ciroza jetre. Ciroza povećava izglede za nastanak raka jetre. Alkohol može povisiti razine nekih hormona, kao što je estrogen. Visoke razine estrogena povećavaju rizik od raka grudi.
Kombinacija pušenja duhana i konzumacije alkohola posebno je opasna, a zajednički rizik od raka zbog izlaganja i jednome i drugome posebno je visok. Zbog konzumacije alkohola tkiva usta i grla lakše upijaju kancerogene kemijske spojeve koji se nalaze u duhanskom dimu.